Drugo, značajno prerađeno izdanje prvog romana Svetlane Velmar-Janković. Roman o svetu devojčice posle bombardovanja, kao i o ožiljku koji obeležava ponižene i odbačene. Ožiljak je dobitnik nagrade "Stefan Mitrov Ljubiša".

Ožiljak, drugi put:

"... Roman Ožiljak je predložen za NIN-ovu nagradu i ušao je u poslednji, najuži izbor zajedno sa romanima Oskara Daviča i Radomira Konstantinovića. Uoči poslednje sednice žirija javio mi se, iz NIN-a, Dragoslav Adamović - Zira, sa porukom: "Treba već da počneš da smišljaš tekst koji ćeš izgovoriti ako budeš dobila nagradu a šanse su ti velike. Ako ne umeš da kucaš, poslaću ti daktilografkinju."

Umela sam da kucam, ali tekst nisam ni poćela da pišem, koliko iz neverice toliko i iz sujeverja. Imala sam sreće, nagrada me je mimoišla.

"Glasao sam protiv Vaše knjige, dete", rekao mi je Borislav Mihailović Mihiz. "Tako sam glasao zato što mislim da ste, prvo, premladi za tu nagradu koja bi Vam zavrtela mozak. Drugo, zato što sam ubeđen u Vašu darovitost. Šta Vas je teralo da nagomilavate one metafore tako da se od njih jedva prolazi kroz knjigu? Ništa Vam te tolike metafore nisu potrebne. Samo kvare. Kad se toga oslobodite, postaćete pravi pisac."

Celog života sam zahvalna Mihizu što je glasao protiv toga da dobijem nagradu i što je rekao to što mi je rekao." - Svetlana Velmar-Janković