Martin Đurđević (1845 – 1913), bosanskohercegovački hroničar, pravnik i diplomata.

Rodio se u Doljanima. U Dubrovniku je u vremenu od 1854. do 1866. završio osnovnu školu te isusovačku gimnaziju na italijanskom jeziku. Dobro je naučio osmanski šerijatski pravni sistem i dobro je govorio nemački i italijanski. Nakon te škole posao je našao u osmanskom Državnom uredu za vezu. Službovao je u Mostaru, Sarajevu, Prištini i Bosanskom Brodu. Po izbijanju ustanka u Hercegovini i zapadnim delovima Bosne 1875. godine zaputio se iz Bosanskog Broda u Zagreb te preko Dubrovnika ka Crnoj Gori, gde se stavio u crnogorsku službu, na raspolaganje knezu Nikoli. Netom prije austro-ugarskog zaposedanja Hercegovine bio je u Mostaru u francuskom vice-konzulatu gde je dočekao ulazak austro-ugarske vojske u Mostar. Vodio je knjigu svojih memoarskih zapisa. S obzirom na to da je svedočio Hercegovačkom ustanku i austro-ugarskoj okupaciji njegovi zapisi su važan primarni izvor.